Odabrane analize
  • Gde radite analize? nađi najbolju cenu zatvori

IAA - Insulinska autoantitela

Početna / Dijabetes

IAA - Insulinska autoantitela

  • IAA
  • O analizi

    Test se koristi za kvantitativno određivanje insulinskih autoantitela. Služi kao pomoć pri dijagnozi dijabetes melitusa tipa 1 kod pacijenata sa već razvijenim simptomima (nije rutinski test).

  • Uzorak

    Uzorak seruma.

  • Kada se ispituje?

    Kod novodijagnostikovanih dijabetičara da bi se potvrdila razlika između dijabetesa tipa 1 i ostalih oblika dijabetesa.

  • Priprema

    Test ne zahteva posebnu pripremu pre odlaska u laboratoriju.

  • Detaljan opis

    Dijabetes melitus tip 1 (insulin-zavisni) prouzrokovan je destrukcijom beta-ćelija Langerhansovih ostrvaca pankreasa koja vodi do potpune insulinske deficijencije. Kliničke manifestacije ove bolesti se javljaju kada je 80-90% beta-ćelija uništeno i u vreme postavljanja dijagnoze pacijenti već imaju izražene simptome bolesti (povećan osećaj žeđi, povećano izlučivanje urina, gubitak težine, usporeno zarastanje rana) i povećanu koncentraciju glukoze u krvi. Davanje insulina je jedini vid terapije kod ovih bolesnika.

    Pre pojave simptoma bolesti, pacijenti sa tipom 1 dijabetesa imaju prisutna cirkulišuća autoantitela na različite antigene beta-ćelija i to na:

    • insulin (IAA),
    • dekarboksilazu glutaminske kiseline (At-GAD),
    • dve tirozin-fosfataze (IA-2A i IA-2βA),
    • citoplazmu ćelijskih ostrvaca (ICA).

    Prisustvo ovih autoantitela omogućava rani dokaz autoimunske aktivnosti bolesti i njihovo određivanje u krvi može biti korisno lekarima u predviđanju, dijagnozi i lečenju pacijenata sa dijabetesom tipa 1.

    Autoinsulinska antitela su pozitivna kod više od 90% dece koja razviju šećernu bolest tipa 1 pre pete godine života. Stvaraju se i na terapijski unešen insulin, te se preporučuje određivanje ovih antitela pre uvođenja insulinske terapije. Kod odraslih dijabetičara sa tipom 1 dijabetesa obično nisu prisutna.

    Rizik za razvoj dijabetesa raste sa prisustvom ovih antitela u krvi i pozitivna prediktivna vrednost insulinskih autoantitela raste kada se određuju zajedno sa At-GAD i IA-2A.

    • Snižene vrednosti

    Ukoliko u krvi nisu prisutna autoantitela u toku nekoliko godina nakon dijagnoze, može se smatrati da pacijent nema dijabetes melitus tipa 1.

    Povišene vrednosti

    Pozitivan rezultat sa simptomima dijabetesa ukazuje na dijagnozu dijabetes melitusa tipa 1.

    Prisustvo autoantitela na antigene beta-ćelija pankreasa se može javiti i kod pacijenata sa drugim autoimunskim bolestima, kao što su:

    Napomena

    Koncentracije IAA određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u metodama i specifičnosti testova. Vrednosti IAA je najbolje pratiti jednom metodom, tj. u jednoj laboratoriji. Rezultati ovog testa nisu apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Rezultate testa će tumačiti lekar zajedno sa drugim dijagnostičkim testovima kao i kliničkom slikom pacijenta.

    Testiranje pacijenata koji nisu dijabetičari nije preporučljivo.

    IAA test ne razlikuje autoantitela na endogeni insulin i egzogeni insulin (unešen putem insulinskih preparata).

      Literatura
    1. Tietz Textbook of Clinical Chemistry and Molecular Diagnostics. Edited by CA Burtis, ER Ashwood, DE Bruns. St. Louis, MO. Elsevier Saunders, pp 1415-1456, 2012.
    2. Report of the Expert Committee on the Diagnosis and Classification of Diabetes Mellitus. Diabetes Care 1997; 20(7):1183-1197. 
    3. Bonifacio E, Bingley PJ. Islet autoantibodies and their use in predicting insulin-dependent diabetes. Acta Diabetol 1997; 34(3):185-193.
    4. Verge CF, Gianani R, Kawasaki E, et al. Prediction of type I diabetes in first-degree relatives using a combination of insulin, GAD, and ICA512bdc/IA-2 autoantibodies. Diabetes 1996; 45(7):926-933. 
    5. Bingley PJ, Bonifacio E, Williams AJ, Genovese S, Bottazzo GF, Gale EA. Prediction of IDDM in the general population: Strategies based on combinations of autoantibody markers. Diabetes. 1997; 46(11):1701-1710. 
    6. Sepe V, et al. Islet-related autoantigens and the pathogenesis of diabetes mellitus. In: Leslie RDG, ed. Molecular Pathogenesis of Diabetes Mellitus 1997; 22:68-89.
    7. Greenbaum CJ, Palmer JP, Kuglin B, Kolb H. Insulin autoantibodies measured by radioimmunoassay methodology are more related to insulin-dependent diabetes mellitus than those measured by enzyme-linked immunosorbent assay: Results of the Fourth International Workshop on the Standardization of Insulin Autoantibody Measurement. J Clin Endocrinol Metab 1992; 74(5):1040-1044. 

Jelena Kotur Stevuljević, Dr sc., redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu

Rođena 1969. godine u Smederevu. Diplomirala, a kasnije odbranila magistarski i doktorski rad na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz oblasti medicinske biohemije. Na Katedri za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta je zaposlena od 1996, a od 2018. i kao redovni profesor. Dobitnik je brojnih stipendija i nagrada, a 2020. godine se našla na listi 2% najuticajnijih naučnika u svetu baziranoj na standardizovanoj metrici citiranja svih naučnika i naučnih disciplina koju je objavio Univerzitet Stanford.
 Centralna tema njenih istraživanja je razvoj analitike za kvantifikaciju oksidativnog stresa u biološkim tečnostima. Recezent svih tekstova na ovim stranicama.